Latest Entries »

Урбанизација је процес ширења градова у простору услед повећања броја становника у њима. Она је попримила масовне размере са развојем индустрије у свету. Најпре су то били басени каменог угља и руде гвожђа, касније око налазишта обојених метала и нафте, да би се развојем трговине у свету све померило ка лучким зонама на обалама мора и океана.  У смислу примарне урбанизације овај процес је у развијеним деловима света и у Латинској Америци готово доведен до крајње тачке. Убрзано ширење градова је још увек масовна појава у градовима Азије и Африке, где се углавном још увек налазе државе високе стопе природног прираштаја.

Пет светских држава са највећим бројем градова са милион и више  становника су: Кина – 89, Индија – 46, САД – 42, Бразил – 21 и Мексико – 12 градова. У свету постоји 21 град са више од 10 милиона становника. То су тзв. “ градови џинови „. Дака у Бангладешу и Киншаса у ДР Конгу су данас 40 пута већи површински него 1950.г. Највећи  проблем таквих градова су приградске, сиротињске четврти, тзв.  сламови или фавеле ( у Латинској Америци ). У питању су стихијски грађене четврти, где се живи на малом простору у изразито нехигијенским условима.  Становништво је често са бројним социјалним проблемима: незапосленост, ниска стопа писмености, криминал, наркоманија и сл. Познати сламови су Кибера у Најробију, Дарави у Мумбају и Оранги таун у Карачију.

Све до недавно проблем је била и висока стопа рађања, која је углавном прилично смањена у свету и скоро половина светске популације данас живи у условима стопе рађања испод просте репродукције. Проблем високе стопе рађања погађа још увек углавном подсахарске земље Африке ( око 16 % светске популације је у зони високе стопе рађања ).

Демографи су раније на урбанизацију гледали као на будући огроман проблем света. Данас они углавном заступају потпуно другачији став и у урбанизацији виде решење проблема пораста светске популације. Градови заузимају свега 4% светског обрадивог тла и животом у њима оставља се више простора пољопривреди. На инфраструктуру градова отпада много мање трошкова него у сеоским срединама. Троши се и знатно мање ресурса у просеку, тј. градови су јефтинији од села. Њу Јорк има просечну потрошњу енергије и испуштање угљеника у атмосферу испод националног просека. По многим стручњацима добро организован саобраћај је кључна ствар у процесу урбанизације. Градови који су се ширили око линија железнице и метроа немају проблем са животом становника. Проблем остају предграђа, поготово поменута нехигијенска у сиромашним земљама и земљама у развоју. Решавањем демографских и урбанистичких проблема у њима ( Уједињене нације и владе тих држава се баве тиме ) свет ће ући у раздобље ( око половине 21. века ) заустављања раста светске популације и чак могућег опадања броја становника, са знатно вишом стопом писмености и бољим условима за живот на већем делу планете.

Advertisements
  • Плувиограф је један од инструмената за мерење, али и регистровање падавина. Дакле, сем што можемо очитати да ли је датог дана било падавина, захваљујући папирној траци можемо очитати  и време почетка падавина, њихов интензитет, као и време престанка.

ХЕЛИОГРАФ

  • Хелиограф је инструмент који за главни део има стаклену куглу, која сабира Сунчеве зраке, док се иза ње налази причвршћена специјална папирна трака коју зраци прогоревају и на основу дужине прогорелог трага очитава се износ инсолације, тј. трајања Сунчевог сјаја у часовима. Сабирањем дневних вредности у месецу добијамо месечни износ инсолације, а на крају сабирањем добијемо и укупну годишњу инсолацију неке области. Вишедеценијским посматрањем и бележењем добијамо просечну вредност инсолације за дату област.

АНЕМОМЕТАР – инструмент који мери брзину ветра     АНЕРОИД – метални барометар      БАРОГРАФ – инструмент који бележи све промене ваздушног притиска на папирној траци    ВЕТРОКАЗ – инструмент који показује страну света са које дува ветар ( смер дувања )

  • Пољопривреду савременом не чине само машине, него неочекивано много то ради и сама природа и нека традиционална знања са села. Одржива пољопривреда је савремена, а она подразумева враћање много тога некадашњег.
  • Данашњу пољопривреду угрожавају климатске промене, али и болести. То се појачава још више због све мањег броја узгајаних врста биљних култура у свету. То је један од резултата тзв. зелене револуције. Хибриди који су стварани били су много отпорнији на неке болести и давали много веће приносе.
  • Пре само једног века у свету се узгајало пар стотина пута више сорти биљака и много више раса стоке него данас. Међутим, врсте које нису аутохтоне захтевају много више улагања да би успеле на простору где влада клима којој нису прилагођене.  Данас се пољопривреда ослања на неке високопродуктивне расе нпр. пиле са Роуд Ајленда ( родајланд ), крава расе холштајн и сл., док су неке расе потпуно ишчезле у међувремену. Последице због епидемија на тај начин постају огромне ( јер нема отпорнијих врста, тј. нема разноврсности ). Сиромашне земље су у великим дуговима ( неке афричке земље ), јер за узгој увезених сорти из донација разних међународних организација улажу додатна средства.
  • Но, неки људи су ипак размишљали о будућности човечанства, тако да постоји око 1400 банака семена у свету, а главна је норвешка на острвима Свалбард ( Шпицбершка острва ). Управо ради очувања различитих семена и генетске разноврсности хране.
  • Позитивних примера има и у сиромашним земљама света. Етиопски научник је својим знањем и комбиновањем истог са традицијом са села закључио: локалне сорте ( што разноврсније ), нпр. дурум пшеница, узгајање у различитим годишњим добима, узгајање више усева, на што разноврснијим локацијама – даје резултате.
  • У постојбини кромпира – Андима и данас се узгаја мноштво сорти те биљке, од којих многе изгледају марсовски спрам уобичајено узгајаних неколико сорти кромпира у свету.
  • Опрашивање и опрашивачи су такође нешто без чега нема пољопривреде, а самим тим ни хране ( довољно ). Ту не спадају само пчеле, него и осе, бубе, лептири, слепи мишеви. Њиховим ишчезавањем или бројчаним смањењем нема неких врста воћа, поврћа, уљарица, памука, лана, чак ни крмног биља (  детелина, луцерка ) што значи нема крава, нема млека…
  • И у нашој земљи у неким областима људи се враћају узгоју готово заборављених раса стоке ( свиња мангулица, подолско говече итд ). Дакле, да не заборавимо, ма како већ досадно било апеловати – БИОДИВЕРЗИТЕТ на Земљи је неопходан. Он не подразумева, дакле, само разноврсност живота у дивљини, него се односи и на врсте које гајимо!!!
  • МАНГУЛИЦА

  • Острво Мадагаскар је једно од највећих на свету. Некада је било део суперконтинента Гондвана. Како већ дуго егзистира одвојено од остатка копна, на њему су се развиле бројне ендемичне врсте, од којих неке настањјују предео на северу острва познат као Цинги.
  • У питању је висораван од кречњака, на ком се вековима одвија процес крашке ерозије, услед обилних падавина. Облици који су на овај начин настали право су чудо природе – шиљци оштри попут жилета, торњеви и гребени. Између се налазе кањони на којима се настанило дрво баобаб.  У унутрашњости су пећине настањене крокодилима. Кроз пећине теку подземне реке. 
  • Преко Цингија је немогуће ходати( без последица). То вешто раде само лемури и неке друге ендемске врсте Мадагаскара. Назив стена потиче од звука који производе када се удари о њих, који подсећа на звоњаву.
  • ЦИНГИ, Мадагаскар


  • Највеће површине под красом у Србији се налазе у њеном источном делу. Тако су најпознатије и туристички најпосећеније пећине из истог, Карпатско – балканског дела. Проучавао их је и Јован Цвијић. Рајкова пећина се налази у близини Мајданпека. За туристе је уређена 1975.г. Названа је по хајдучком харамбаши Рајку. Горњи систем канала је сув,а кроз доњи систем тече Рајкова река.  У околини Злота се налазе Лазарева пећина и Верњикица. Лазарева пећина је представљала станиште праљуди. У Верњикици се на више места може наћи пећински накит од кристално чистог белог калцита. Наш најпосећенији спелеолошки објекат је Ресавска пећина. Налази се на ободу Дивљаковачког поља. За туристе је отворена 1972.г. Сем пећина Источне Србије, познате су и неке на западу земље: Потпећка пећина, Стопића пећина, а у Шумадији је то Рисовача– музеј палеолита.

    Верњикица, код Злота

  • Денудација је разлог зашто постоје ови стубови. Легенде су део фолклора...